Рајкова пећина

 

Рајкова пећина је пећина у источној Србији, удаљена 2,5 км северно од Мајданпека и представља једну од најлепших пећина у Србији. Три речице: Јанкова, Паскова и Рајкова, изградиле су читав систем дворана, канала и ходника. Понорски улаз је на 469 м н.в., а врелски на 427 м н.в. Са дужином од 2304 м истражених ходника, од чега суви канал има 1.174 м, а речни 1.130 м, једна је од најдужих пећина у Србији. Температура је константантна 8 °Ц а влажноста ваздуха 100% тако да невезано за годишња доба приликом посете треба се адекватно обући.

 
 

Први истраживач Рајкове пећине био је Јован Цвијић, који се њоме бавио давне 1894. године. Истраживање пећине настављено је тек 1974. године под вођством др Раденка Лазаревића, уз помоћ ваљевског тима спелеолога. Пећина је отворена за јавност 1975. године.

 
 

Име је добила по хајдуку Рајку који је пљачкао турске караване, благо делом делио народу а делом према легенди склањао у пећину. До пећине води асфалтни пут дуж обале Малог Пека и вештачког језера Велики Затон. Приликом последње реконструкције, пут до улаза у пећину, која је била настањена још у праисторији, посипан је "драгим" камењем довезеним из оближњег рудника које својим шљокицама од месинга подсећа на богатство овог краја.

 
 

Улазни део пећине из правца села Рајкова био је настањен још у праисторији, о чему сведочи камени чекић који се чува у археолошкој збирци Музеја у Мајданпеку.

 
 

laetoto