Тамо где планине Овчар и Каблар затварају видик између чачанске и пожешке котлине, једна велика река усекла је својим током бајковити предео. У њему се крију укљештени меандри, једна бања и чак 10 средњевековних српских манастира и 2 света места, па је Овчарско кабларска клисура, у народу с правом названа Српском Светом гором.
Овчарско кабларска клисура се пружа низводно од пожешке котлине у правцу североистока. Простире се дужином од око 20 км између планинских масива Овчара и Каблара. Кроз клисуру протиче река Западна Морава, која настаје спајањем Моравице и Ђетиње. Након свог дугог пута од 308 км заједно са Јужном гради Велику Мораву. Својим током кроз клисуру Морава формира меандре, који укљештени између стрмих падина планина вијугају стварајући предео изузетне лепоте.
Река је преграђена бранама на два места, тако су настала два језера Овчарско на улазу у клисуру и Међувршје на излазу из клисуре. На око 18 км од Чачка, у срцу клисуре налази се Овчар бања, позната по дубинским термалним водама са изузетним лековитим својствима.
На падинама Каблара и Овчара и на обали Мораве, налази се укупно 10 манастира и два света места. Настали су у периоду од XIV до XVI века када су под турском владавином служили као уточиште и склониште прогоњенима и места у којима се очувала српска духовност и писменост. На левој обали Мораве налазе се манастири Благовештење, Илиње, Јовање, Никоље, Успење , црква посвећена Светом Сави и црква пећина Кађеница. На десној обали су манастири Ваведење, Вазнесење, Преображење, Свете Тројице и Сретење.
