Национални парк Копаоник налази се у централном делу Републике Србије. Због својих природних вредности, 1981. године Копаоник је проглашен за национални парк. Национални парк Копаоник обухвата површину од 11.810 хектара и по броју ендемичних врста представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета ендемичне флоре Србије.
Фото: imaginarijum.rs
Копаоник се налази између река Ибра и Ситнице на западу, Лаба на југоистоку, Јошанице и Козничке реке на северу док је источна страна омеђена долином реке Расине и Топлице. Дубоке котлине и клисуре Копаоника урезале су Барска и Лисинска река на западној страни, Дубока и Брзећка река на источној страни, а Циганска и Гобељска река на северној страни. И заједно са Самоковском реком, централном копаоничком воденом артеријом, утичу на распрострањење биљног и животињског света и обележавају Копаоник
Клима Копаоника обележена је са преко 200 сунчаних дана годишње због чега и носи назив „планина сунца“. Копаоник се налази на прелазу приморске ка континенталној клими. Јужни положај масива, заравњеност и отвореност терена спречава дуготрајно задржавање облачности над планином. Хладни и тежи ваздух задржава се у околним долинама тако да зимске температуре нису много ниске. Средња годишња температура Равног Копаоника је 3,7 °Ц. Снегови са извесним одступањима падају крајем новембра и трају до месеца маја , просечно 180-230 дана годишње. Падавине су у просеку веће од 1000 мм годишње.
Фото: skijanje.rs
На току Самоковске реке, највеће водене артерије Копаоника, формирају се мали водопади и букови, док се на Запланинској реци формира вишестепени водопад Јеловарник у дужини од 80 метара. Најпознатије бање овог подручја су: Јошаничка бања (т° 78°Ц), Луковска бања (т°36°-56°Ц) и Куршумлијска бања (т ° 38°-56°Ц) чије воде имају изузетно лековита својства.
Фото: opusteno.rs